AMERIKANCI ŽELE DA ZGAZE VENECUELU, A SADA JE ULETEO I PUTIN Rus jasno stavio Maduru do znanja: ŠTA ĆE TRAMP REĆI?!

Ruski predsednik Vladimir Putin i venecuelanski lider Nikolas Maduro razgovarali su telefonom o razvoju međusobnih odnosa dve zemlje, saopštila je pres-služba Kremlja.

"Šefovi država razmenili su mišljenja o daljem razvoju prijateljskih rusko-venecuelanskih odnosa u skladu sa sporazumom o strateškom partnerstvu i saradnji koji je stupio na snagu u novembru ove godine", piše u saopštenju, prenosi TASS.

Kako se navodi, Putin je izrazio solidarnost sa venecuelanskim narodom i ponovo potvrdio svoju podršku kursu Madurove vlade, koji je usmeren na zaštitu nacionalnih interesa i suvereniteta u uslovima rastućeg spoljnog pritiska.

"Dve strane su ponovo potvrdile obostranu posvećenost doslednoj realizaciji zajedničkih projekata u trgovinskoj, ekonomskoj, energetskoj, finansijskoj, kulturnoj, humanitarnoj i drugim oblastima", navodi se u saopštenju.

Dvojica lidera su takođe razgovarali o razvoju prijateljskih odnosa između Rusije i Venecuele u skladu sa sporazumom o strateškoj saradnji.

Razgovor je usledio u trenutku dok SAD na čelu sa predsednikom Donaldom Trampom pojačavaju pritisak na Madura da ode sa vlasti, a u sredu uveče Obalska straža SAd je zaplenila i jedan naftni tanker nedaleko od obale Venecuele. Tramp je napon zaplene zapretio da će Maduro biti sledeći ako se ne opameti.

"NEĆE GRINGOSI PLJAČKATI BOGATSTVA NAŠE ZEMLJE"

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro pozvao je Sjedinjene Američke Države da odustanu od politike mešanja, smene režima i državnih udara u Venecueli i Latinskoj Americi.

Maduro je tokom marša u Karakasu, organizovanog zbog sve većeg američkog pritiska, poručio da će odgovor biti odlučan.

"Zahtevamo od vlade SAD da okonča svoje nezakonito i brutalno mešanje u unutrašnje poslove Venecuele i Latinske Amerike, da napusti svoju politiku smene režima, državnih udara i invazija", poručio je Maduro.

Venecuela pripada plemenitom, suverenom i hrabrom narodu i nikada neće biti kolonija bilo kog carstva, dodao je Maduro.

"Bogatstva venecuelanske zemlje nikada neće biti opljačkana ni od strane 'gringo osvajača', ni od bilo koje druge imperijalne sile."

Upozorio je da će ljudi koji rade na poljima Venecuele uzeti oružje, upotrebiti rakete i tenkove da brane zemlju od bilo kog agresivnog carstva, kako je naveo.

"Narodi sveta podržavaju Venecuelu i venecuelanski narod će obezbediti mir, stabilnost i razvoj zemlje", istakao je u obraćanju.

Predsednik Venecuele je više puta izjavio da se zemlja suočava sa najozbiljnijom pretnjom američke agresije u poslednjih sto godina. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države nastoje da se domognu najvećih svetskih rezervi nafte koje se nalaze u Venecueli.

Tokom obraćanja zapevao je čuvenu pesmu Bobija Makferina "Don't Worry, Be Happy".

U međuvremenu, Vašington optužuje Karakas da ne čini dovoljno u borbi protiv krijumčarenja droge. Već nedeljama traju akcije američke vojske i vazduhoplovstva u blizini venecuelanske obale usmerene na brodove za koje Trampova administracija tvrdi da prevoze drogu.

Ipak, mnogi ove akcije vide kao pojačan pritisak na venecuelskog predsednika Nikolasa Madura.

Maduro, kome Amerika na teret stavlja "narko-terorizam", izjavio je da Vašington izmišlja rat protiv njega. Venecuelska vlast je takođe najavila masovnu mobilizaciju vojske i civila kako bi se odbranila od potencijalnih američkih napada.

Nedavno je i "Džerald Ford", najveći američki nosač aviona, ušao u Karipsko more, što samo predstavlja nastavak priliva američkog naoružanja i pojačavanje pritiska na Venecuelu.

Tramp je, pravdajući udare na brodove, rekao da su narko-karteli "nezakoniti borci" i da su plovila koje napada SAD deo "oružanog sukoba".

Imaju najveće rezerve nafte, bogati mineralima, a grcaju u siromaštvu! Ove stvari o Venecueli sigurno niste znali

Venecuela je jedna od najurbanizovanijih zemalja Latinske Amerike. Poseduje najveća dokazana nalazišta nafte na svetu, kao i ogromne količine uglja, gvozdene rude, boksita i zlata. Bila je jedan od vodećih svetskih izvoznika nafte, ali je zemlja doživela loše ekonomsko upravljanje u prvim decenijama 21. veka. Sada je ponovo u fokusu svetske pažnje zbog politike administracije Donalda Trampa, koja poručuje da su dani predsednika Venecuele Nikolasa Madura "odbrojani".

Venecuela: Broj stanovnika, religija, jezik

Zvanično ime: Bolivarska Republika Venecuela

Glavni grad: Karakas

Broj stanovnika: Oko 30,5 miliona

Površina: 916.445 km²

Jezik: španski (službeni), brojne domorodačke varijante

Religija: Većina stanovništva se izjašnjava kao rimokatolici, odnosno 96 odsto, protestanti čine oko dva odsto, a ostali takođe oko dva odsto

Političko vođstvo

Aktuelni predsednik je Nikolas Maduro, koji je na vlasti od 2013. godine, nakon smrti Uga Čaveza.

Njegov legitimitet je često osporavan unutar zemlje i međunarodno, a naročito nakon izbora 2024.

Maduro pripada Ujedinjenoj socijalističkoj partiji Venecuele (PSUV), glavnoj stranci koja zastupa čavizam i ideje Bolivarske revolucije.

Opozicija

Najistaknutija figura opozicije je Marija Korina Mačado, koja je osvojila Nobelovu nagradu za mir 2025. zbog borbe za demokratiju u Venecueli, ali je bila prisiljena da se krije, dok je saveznik opozicije Edmundo Gonzalez u egzilu nakon sporne izborne kampanje 2024.

Era Uga Čaveza (1999–2013)

Ugo Čavez je bio predsednik Venecuele od 1999. do 2013. i pokretač Bolivarske revolucije, kombinacije socijalizma, nacionalizma i populizma poznatog kao čavizam.

Tokom njegove ere nacionalizovan je naftni sektor i uvedene su veće državne uloge u obrazovanju i zdravstvu. Takođe je drastično povećana uloga vojske u Venecueli.

Čavez je 4. februara 1992. godine predvodio neuspeli vojni puč, nakon čega je završio u zatvoru.

Po izlasku iz zatvora, osnovao je partiju Pokret za petu republiku. Na predsedničkim izborima 6. decembra 1998. godine dobio je 56,2 odsto glasova i postao predsednik prvenstveno zahvaljujući glasovima siromašnih građana.

Čavezovi odnosi sa Amerikom su bili loši, a više puta je pretio prestankom izvoza nafte u tu zemlju zbog mešanja u unutrašnja pitanja Venecuele. Nasuprot tome, bio je u vrlo dobrim odnosima sa Kubom i Fidelom Kastrom, Iranom i Rusijom.

Era Nikolasa Madura

Maduro je nastavio Čavezovu politiku "21. veka socijalizma", ali je država sve više autoritarna, politički polarizovana, i ekonomski u krizi.

Opozicija tvrdi da su izbori nepravedni i da režim guši slobodu, međunarodne organizacije i deo međunarodne zajednice to podržavaju.

Vojska i bezbednost

Venecuelanska vojska ima značajnu ulogu u politici i državi, tradicionalno podržavajući Madurov režim.

Maduro je tokom 2025. godine mobilisao milicije i rasporedio teško naoružanje, tvrdeći da se brani od spoljašnjih pretnji (posebno SAD).

Venecuela ima oko 120.000-125.000 profesionalnih vojnika u redovnoj vojsci, kao i 8.000-10.000 rezervista.

Nafta i ekonomija

Venecuela ima najveće dokazane rezervne nafte na svetu. Nafta i gas državi donose ogroman deo prihoda, a državna naftna kompanija dugo je bila stub ekonomije.

Ipak, proizvodnja je značajno smanjena u poslednjoj deceniji zbog lošeg upravljanja, korupcije i sankcija, mada se proizvodnja nekako oporavlja (oko milion barela dnevno 2025).

SAD i drugi koriste sankcije protiv naftnog sektora kao pritisak na Madurov režim.

Saveznici i neprijatelji

Rusija, Kina, Iran i Kuba su glavni geopolitički i ekonomski partneri Venecuele, često kritični prema američkom uticaju.

Rusija je javno stala uz Karakas protiv pritiska SAD.

Sjedinjene Države su dugo kritikovale politički sistem Venecuele i sankcionisale mnoge venecuelanske zvaničnike i industrije.

Pored niza udara na brodove koji navodno prevoze drogu, SAD su nedavno čak zaplenile venecuelanski tanker i pooštrile pritisak. Američki predsednik Donald Tramp više puta je isticao da je moguć i kopneni napad na Venecuelu, koja, prema njegovim rečima, uvozi drogu u Sjedinjene Države.

Ključni datumi u istoriji Venecuele

1498-99. - Kristifor Kolumbo i Alonso de Oheda posećuju Venecuelu

1521. - Početak španske kolonizacije

1749. - Prva pobuna protiv španske kolonijalne vlasti

1810. - Proglašena nezavisnost

1829-30. - Venecuela se otcepila od Velike Kolumbije

1889. - Venecuela polaže pravo na dve trećine Gvajane zapadno od reke Esekibo, ali je međunarodna arbitraža 1899. godine presudila u korist Gvajane

1908-35. - Pod diktatorom Huana Visentea Gomeza, Venecuela postaje najveći svetski izvoznik nafte

1992. - Pukovnik Ugo Čavez i njegove pristalice izveli su dva pokušaja puča. Oko 120 ljudi je ubijeno u suzbijanju, a Čavez je osuđen na dve godine zatvora pre nego što je pomilovan

1998. - Ugo Čavez izabran za predsednika usred razočaranja u etablirane stranke, pokreće Bolivarsku revoluciju

2013. - Čavez umire u 58. godini nakon borbe sa rakom. Njegov naslednik Nikolas Maduro je tesno izabran za predsednika usred urušavanja ekonomije i podeljene nacije

2019. - Vođa opozicije Huan Gvaido proglašava sebe privremenim predsednikom i traži od vojske da svrgne predsednika Madura, rekavši da su izbori 2018. bili namešteni. EU, SAD i većina latinoameričkih zemalja priznaju Gvaida

2020. - Opozicija bojkotuje izbore, na kojima pobeđuje stranka predsednika Madura i njegovi saveznici

2023. - UN saopštavaju da je više od sedam miliona Venecuelanaca pobeglo iz zemlje

2024. - Maduro proglašen pobednikom spornih predsedničkih izbora. Opozicija tvrdi da je njen kandidat bio pravi pobednik

POGLEDAJTE I - Putin planira nove ratove?!

Sa svakodnevno više od hiljadu ubijenih ili ranjenih vojnika svakog dana, nema naznaka da nastojanje predsednika SAD Donalda Trampa da okonča ruski rat u Ukrajini smanjuje borbe na terenu.

Ukrajinski vojni komandant kaže da Vladimir Putin umesto toga koristi fokus američkog predsednika na mirovne pregovore kao "pokrivač" dok ruski vojnici pokušavaju da zauzmu još teritorije.To znači mnogo veći pritisak na ukrajinsku liniju fronta, čak i dok se ruski i američki, ili američki i ukrajinski, ili ukrajinski i evropski lideri rukuju i smeškaju pred kamerama pre nego što se povuku iza zatvorenih vrata u Moskvi, Londonu ili na Aljasci, piše u analizi koju je objavio Sky News.

Putin ne računa na mir

Izostanak bilo kakvih pokazatelja da Kremlj planira da uspori svoj vojni mehanizam takođe čini sve verovatnijim rizik da se rat proširi van granica Ukrajine.

Potrebna je ogromna količina napora, vremena i novca da bi se jedna država pripremila za rat kao što je to Putin učinio, delimično mobilišući svoju populaciju, dodeljujući ogromne delove državne potrošnje vojsci i preusmeravajući golemu industrijsku bazu Rusije na proizvodnju oružja i municije.

Ali kada se borbe zaustave, gotovo jednako mnogo fokusa i energije je potrebno da se društvo vrati u mirnodopski ritam.

Svesno odlučiti da se ne smanjuje odbrana kada bitke prestanu znači da će nacija nastaviti da povećava svoje oružane snage i zalihe oružja što je siguran znak da nema nameru da bude miroljubiva i da samo pravi pauzu pre nego što ponovo krene u napad.

Izostanak bilo kakvih priprema Moskve da uspori tempo svojih vojnih operacija u Ukrajini - gde ima više od 710.000 vojnika raspoređenih duž linije fronta duge oko 1.250 kilometara - možda je pokazatelj da Putin očekuje više, a ne manje rata.

Kako bi rat mogao da se završi?

Ono što će se sledeće dogoditi u Evropi zavisiće od sadržaja bilo kakvog mirovnog sporazuma o Ukrajini. Potpuni ruski poraz gotovo je nemoguće zamisliti bez značajne promene stava Bele kuće pod predsednikom Trampom i masovnog povećanja podrške i isporuka oružja.

Sledeći najbolji ishod za Ukrajinu bio bi sporazum koji nastoji da postigne pravednu ravnotežu između zaraćenih strana i njihovih suprotstavljenih ciljeva.

To bi se moglo postići obustavom borbi duž trenutne linije kontakta pre nego što se započnu suštinski mirovni pregovori, uz ukrajinski suverenitet podržan čvrstim bezbednosnim garancijama iz Evrope i SAD.

Ali takav potez zahtevao bi da evropski saveznici iz NATO - koje predvode Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Nemačka - zaista vrate svoje vojske i stanovništvo u ratni režim, sa uverljivom spremnošću da uđu u rat ako Moskva pokuša da ispita njihovu podršku Ukrajini.

Hoće li Starmer biti iskren prema javnosti?

To ne znači samo povećanje potrošnje na odbranu mnogo bržim tempom nego što je trenutno planirano - bar u Ujedinjenom Kraljevstvu. To je takođe pitanje kolektivnog razmišljanja i spremnosti države da podnese određene žrtve.

Francuska već otvoreno govori da roditelji možda moraju da izgube svoju decu u ratu sa Rusijom, dok Nemačka zahteva da svi muškarci od 18 godina prođu medicinske preglede za moguću vojnu službu.

Nijedan takav težak ali iskren razgovor ne pokušava da pokrene Kir Starmer sa britanskom javnošću.

Najdalje do čega je otišao njegov vojni komandant jeste da kaže da mu je "spremnost za ratovanje" glavni prioritet.

Ali to je besmisleni žargon za veći deo javnosti. Biti spreman za rat podrazumeva mnogo više od onoga što profesionalne oružane snage mogu da učine.

Vojske vode bitke. Države vode ratove.

Najgori scenario?

Druga alternativa kada je reč o Ukrajini jeste scenario u kojem je Evropa potisnuta u stranu i nesposobna da utiče na ishod pregovora, a Kijev primoran da pristane na uslove koji idu u prilog Moskvi.

To bi uključivalo predaju teritorije u Donbasu koja je i dalje pod ukrajinskom kontrolom.

Takav sporazum - čak i ako bi ga Ukrajina nekako tolerisala, što je nezamislivo bez ozbiljnih nemira - verovatno bi značio samo privremenu obustavu neprijateljstava, sve dok Putin ili njegov naslednik ne odluče da ponovo pokušaju da zauzmu ostatak Ukrajine, ili možda čak da testiraju granice NATO napadom na baltičke države.

S obzirom na to da Trampova nova strategija nacionalne bezbednosti jasno stavlja do znanja da bi SAD intervenisale u odbrani Evrope samo ako je takav potez u američkom interesu, više nije sigurno da se garancije sadržane u osnivačkom načelu člana 5 Povelje NATO - da je napad na jednu članicu napad na sve - mogu smatrati pouzdanim.

Da bi se dobio osećaj kako bi rat sa Rusijom mogao da izgleda bez SAD na strani NATO, Sky News i Tortois sproveli su ratnu simulaciju koja prikazuje ruski napad na Ujedinjeno Kraljevstvo.

U tom scenariju, Vašington ne dolazi u odbranu Britanije, što britanskoj strani ostavlja veoma malo opcija za odgovor osim nuklearnog udara.

PUTIN ŠOK IZJAVOM PODIGAO SVET NA NOGE PRE NEKOLIKO DANA

On je rekao da je Donbas ulazio u sastav Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike, ali da je čuveni revolucionar Vladimir Lenjin svojevremeno promenio odluku, i da je region dat Ukrajini.

Šef ruske države je poručio da je Donbas istorijska teritorija Rusije.

"Jednostavno, to je prirodna stvar, istorijska činjenica. I čak je prilikom formiranja, stvaranja Sovjetskog Saveza vođena rasprava, ja sam već o tome govorio. Donbas je ušao u sastav Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike, a zatim je Vladimir Ijlič odlučio - kako se izrazio, ovo je direktan citat iz dokumenta - da se 'preinači odluka'. I on je preinačio, i to je to - Donbas je dat Ukrajini. Eto tako se dogodilo", rekao je Putin.

On je najavio da će sva naselja koja su, kako je naveo, "oslobodile ruske oružane snage biti obnovljena", a vlasti će pomoći u obnovi stambenih objekata.

"Naravno, moramo učiniti sve što možemo da pomognemo ovim ljudima da obnove svoje domove. Mogu odmah reći da će sve biti obnovljeno“, rekao je ruski lider tokom sastanka Saveta za razvoj civilnog društva i ljudskih prava.

Vladimir Iljič Lenjin bio je ruski revolucionar, teoretičar marksizma, državnik i političar koji je odigrao ključnu ulogu u svetskoj istoriji 20. veka, nekadašnji vođa Oktobarske revolucije 1917. i jedan od osnivača SSSR.

Peskov otkrio detalje iz Putinovog života, ovo mnogi nisu znali!

Predsednik Rusije Vladimir Putin ponekad se kreće Moskvom bez pratnje obezbeđenja i sam vozi automobil, potvrdio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Putin je ranije rekao da se povremeno kreće "tiho", bez kolone, pritom primećujući probleme u saobraćaju koje izazivaju kuriri na električnim trotinetima, preneo je Sputnjik.

Peskov je naveo da se predsednik "na različite načine" kreće gradom - nekada sam za volanom ili se vozi u automobilu za koji se ne zatvara saobraćaj.

On je dodao da Putin samostalno vozi unutar svojih rezidencija, kao i da strani lideri često budu njegovi saputnici tokom poseta, u Novo-Ogarjovu i Konstantinovskom dvorcu u Sankt Peterburgu.

U julu 2024. godine Putin je sam upravljao novom "ladom aura" tokom ceremonije otvaranja poslednje deonice auto-puta M-11 (Moskva-Sankt Peterburg).

U junu iste godine, tokom posete Pjongjangu, Putin je za volanom limuzine "aurus" provozao predsednika Severne Koreje Kim Džong Una.

Bonus video:

(Espreso/Agencije/Telegraf/Blic)